Slovanstvo ve svých zpěvech/Písně bosensko-hercegovské/Trebeviči, vysoká ty horo!

Trebeviću, visoka planino! | Требевићу, висока планино! | Trebeviči, vysoká ty horo!

editovat
 

1. Trebeviću, visoka planino!
Čuj, Ivane, dilbere,
željo moja, ej!
visoka planino!

1. Требевићу, висока планино!
Чуј, Иване, дилбере,
жељо моја, еј!
висока планино!

1. Trebeviči, vysoká ty horo,
slyš, Ivane, junáku,
touho moje, ej!
vysoká ty horo!

2. S tebe mi se [: vidi Sarajevo, :][1] 2. С тебе ми се [: види Сарајево, :][2] 2. S tebe vidím [: celé Sarajevo, :][3]
3. i sva sela [: oko Sarajeva, :] 3. и сва села [: око Сарајева, :] 3. vísky všechny [: kolem Sarajeva :]
4. i kaldrma [: ispred Tašlihana. :] 4. и калдрма [: испред Ташлихана. :] 4. i tu cestu [: proti Tašlihanu. :][4]
5. Po njoj šeta [: nakićena Mara. :] 5. По њој шета [: накићена Мара. :] 5. Po ní chodí [: vystrojená Mára, :]
6. Na Mari su [: tri nova fistana. :] 6. На Мари су [: три нова фистана. :] 6. na sobě má [: trojí novou sukni. :]
7. Zdravo, Maro, [: fistan izderala, :] 7. Здраво, Маро, [: фистан издерала, :] 7. Zdráva, Máro, [: abys sukně drala, :]
8. svakom momku [: po boščaluk dala, :] 8. сваком момку [: по бошчалук дала, :] 8. všechněm hochům [: abys dárky dala, :]
9. meni sebe [: alvaluka dala! :] 9. мени себе [: алвалука дала! :] 9. a mně sebe [: zpropitného dala! :]
  1. Pokaždé se připojí přípěv „Slyš…“ atd. před opakováním.
  2. Сваки се пут додаје припјев «чуј…» и т. д. прије него се понавља.
  3. Svaki se put dodaje pripjev „Čuj…“ i t. d. prije nego se ponavlja.
  4. Čtvrť sarajevská